Biljna medicina i botanika

Autor: Ivica Lazarević | 20.02.2013 | Odeljci: Članci | Ključne reči: biljna medicina, botanika

Nauka koja proučava biljke — botanika — zauzima posebno mesto u istoriji ljudskog saznanja. Hiljadama godina ta oblast nije uopšte izučavana, pa u nju čovek gotovo da i nije imao uvida. Iako je danas nemoguće precizno utvrditi kakvim su znanjima o biljkama raspolagali naši preci iz kamenog doba, na osnovu nekih delatnosti sadašnjih primitivnih zajednica može se zaključiti da je poznavanje biljaka i njihovih svojstava bilo dobro poznato od vajkada. To je i sasvim normalno, s obzirom da su biljke osnova trofičke piramide za sva živa bića, pa čak i za druge biljke. Biljke su oduvek imale ogroman značaj za čoveka, i to ne samo kao hrana, već i kao sredstvo za pravljenje odeće, oružja, alatki, boja, lekova, skloništa i dr. Pripadnici plemena koja danas naseljavaju džungle Amazona prepoznaju stotine biljaka i znaju mnoga njihova svojstva. Za njih botanika kao nauka nema značaja i verovatno je uopšte i ne smatraju posebnom oblašću „saznanja". To je za njih zapravo deo samog života, koji je toliko bitan i neophodan da bi opstanak bez njega praktično bio nemoguć. Uprkos svemu, sa razvojem civilizacije sve više se udaljavamo od neposrednog kontakta sa biljkama, pri čemu naše poznavanje botanike trpi izvesna suženja problematike. No, i pored toga, nesvesno stičemo botaničke informacije: naime, mali je broj ljudi koji neće prepoznati jednu ružu, jabuku ili orhideju. Sledeći veliki korak u pravcu čovekove primene biljaka učinjen je na Srednjem istoku pre više od deset hiljada godina, još tokom neolita (mlađeg kamenog doba), kada su ljudi otkrili izvesne trave koje se mogu uzgajati, a njihovo seme koristiti za bogatiju žetvu naredne godine. Tako su otkrivene žitarice, što je ubrzalo i razvoj poljoprivrede, odnosno gajenje i ubiranje produkata kultivisanih biljaka. Od tada čovek za svoje životne potrebe sve više primenjuje kontrolisanu proizvodnju izvesnog broja vrsta biljaka, dok je ranije koristio mnogo više vrsta divljih biljaka, od kojih su mnoge imale lekovita svojstva. Sa savremenijim načinom proizvodnje akumulirano iskustvo u toku desetina hiljada godina i odgovarajuće poznavanje divljih biljaka postali su manje značajni, to jest od sekundarnog interesa. Bio Natura nastoji da prikupi to akumulirano znanje i iskoristi za proizvodnju vrhunskih lekovitih biljnih preparata. Uprkos tome što se u nekim delovima sveta i dalje smatra nedokazanom i staromodnom, savremena biljna medicina sve više se zasniva na strogim naučnim i akademskim metodima, pa zato stiče kredibilitet. Herbalisti sada proučavaju elemente botanike, hemije, biohemije, farmakologije, toksikologije i medicine. Mnogo onoga što znamo o biljnoj medicini već dugo se prenosi s generacije na generaciju. Ipak, biljke su složeni hemijski entiteti, pa su travari u prošlosti mogli da sagledaju samo njihova dejstva: nedostajao im je alat pomoću kojeg bi otkrili zašto određena biljka ima neko dejstvo ili kako postiže rezultate. Danas fitohemija, nauka o hemijskom sastavu biljaka, otkriva mnogo dublji nivo informacija, koje nam pomažu da shvatimo kako deluju lekovite biljke.

Ostavite komentar

Šta Vi mislite o Biljna medicina i botanika?
© 2019 Bio Natura
Programiranje i dizajn Lazarević Ivica